Kako smanjiti hronični kortizol: navike koje studije podržavaju i kada je vreme za lekara

Medicinski konsultant: dr. Biljana Olujić · Poslednje ažurirano: 2. novembra 2026.

Kortizol (hormon stresa) sam po sebi nije problem. Telo ga luči svakog jutra da te razbudi i tokom dana da održi pritisak i šećer u krvi [1]. Dugotrajan stres može da poremeti dnevni ritam kortizola, ali sam osećaj stresa ne znači da je kortizol stalno povišen [2, 3]. Ako te zanima kako smanjiti hronični kortizol, počni od sna, dnevnog ritma, kretanja i kofeina, a sa lekarom proveri da li uopšte postoji razlog za merenje.

Uticaj tih navika ispitan je u studijama na ljudima. Na kraju razmatramo i ašvagandu, rodiolu i tulsi, kao i znake koji traže pregled kod lekara.

Šta je kortizol i kada postaje problem?

Kortizol luče nadbubrežne žlezde, dve male žlezde iznad bubrega, po nalogu iz mozga. Luči se u talasima koji prate dnevni ritam: nivo je visok ujutru, dodatno raste u prvih pola sata do sat posle buđenja, a najniži je oko ponoći [2, 4].

Kod dugotrajnog stresa kortizol može da ostane povišen, delom zato što ga telo sporije razgrađuje. Dugotrajnu izloženost visokom nivou istraživači povezuju sa gojaznošću, poremećajima šećera i masnoća u krvi, problemima sa raspoloženjem, bolestima srca i većom podložnošću infekcijama [2]. U prvoj studiji sa 276 zdravih odraslih osoba izloženih virusu prehlade, dugotrajan stres bio je povezan sa slabijim odgovorom ćelija na kortizol, a taj slabiji odgovor sa većim rizikom od prehlade. U drugoj studiji sa 79 učesnika, slabiji odgovor ćelija bio je povezan sa jačom upalom posle infekcije [5].

Stres nije isto što i Kušingov sindrom

Kada neko kaže da ima „hronično visok kortizol“, obično misli na stres, loš san i umor. Kušingov sindrom nastaje zbog dugotrajnog viška kortizola ili sličnih lekova u telu. Najčešći uzrok je dugotrajna terapija visokim dozama kortikosteroida; ređe telo samo proizvodi previše kortizola, na primer zbog tumora [6]. Prepoznaje se po jasnim znacima kao što su debljanje uz tanke ruke i noge, okruglo lice, masno ispupčenje između ramena, lako nastajanje modrica, široke ljubičaste strije i slabost mišića [6]. Ako kod sebe prepoznaješ više ovih znakova, idi na pregled.

Kako prepoznati problem i kada otići lekaru?

„Legnem umorna i probudim se umorna.“ (česta rečenica na srpskim forumima o umoru)

Umor koji san ne popravlja, loše spavanje, nervoza, želja za slatkim i pad koncentracije uklapaju se u sliku stresa, ali i u anemiju, poremećaj štitne žlezde, depresiju ili apneju u snu. Zato lekar prvo isključuje druge uzroke, a kortizol meri kad za to postoji razlog.

Znak	Uklapa se u stres i loš san	Traži pregled
Umor i loš san	da	ako traju više od nekoliko nedelja uz promenu navika
Nervoza, teže pamćenje	da	ako ometaju posao i odnose
Debljanje oko struka	moguće	ako su ruke i noge tanke, a lice okruglo
Široke ljubičaste strije, lako nastajanje modrica, slabost mišića	nisu tipični znaci običnog stresa	zakaži pregled, naročito ako se javljaju zajedno ili napreduju [6, 7]
Visok pritisak ili šećer u krvi	moguće	uvek, bez obzira na stres [6]

Kortizol se meri u krvi, mokraći ili pljuvački [1]. Kada postoji sumnja na Kušingov sindrom, smernice Endokrinološkog društva preporučuju jedan od tri testa: kortizol u mokraći skupljanoj 24 sata, kortizol u pljuvački kasno uveče ili test sa malom dozom leka deksametazona, posle kojeg se ujutru proverava da li je kortizol pao [7]. Sva tri testa određuje i tumači lekar, a pre toga proverava da li uzimaš kortikosteroide u bilo kom obliku [6]. Merenje kortizola u kosi, koje pokazuje prosečan nivo tokom više meseci, zasad je alat istraživača [3].

San i ritam dana: prvo što treba srediti

Jedna noć skraćenog sna je dovoljna da se vidi razlika. U studiji sa zdravim mladim muškarcima, posle noći sa samo četiri sata sna, kortizol je sledeće večeri bio 37 procenata viši nego prethodne večeri, a posle potpuno neprospavane noći 45 procenata viši; noćni pad kortizola kasnio je najmanje sat vremena [8].

Svetlost podešava sat koji upravlja kortizolom. Kod 14 zdravih muškaraca, sat vremena svetla od 800 luksa odmah posle buđenja pojačao je normalan jutarnji skok kortizola za oko 35 procenata u odnosu na boravak u mraku, dok isto svetlo uveče nije promenilo kortizol [4]. Jutarnji porast i večernji pad deo su uobičajenog dnevnog ritma; dugotrajan stres može da ga poremeti [2]. U ispitivanju večernjeg osvetljenja kod 116 zdravih ljudi uzrasta od 18 do 30 godina, obično sobno svetlo u satima pre spavanja odložilo je lučenje melatonina kod 99 procenata učesnika i skratilo ga za oko 90 minuta [9].

Šta iz toga sledi u praksi:

• Ustaj u isto vreme svakog dana, i vikendom, jer se jutarnji skok kortizola vezuje za vreme buđenja.
• U prvom satu posle buđenja provedi malo vremena napolju ili uz prozor, na dnevnom svetlu.
• Dva sata pre spavanja prigušuj svetlo i skloni ekrane [9].
• Planiraj sedam do devet sati sna svake noći [10].

Trening: koliko je dovoljno, a koliko previše?

Uticaj vežbanja na kortizol zavisi i od intenziteta: u ovom ispitivanju lakši trening nije značajno podigao kortizol, a intenzivniji jeste [11]. Kod 12 umereno treniranih muškaraca, 30 minuta vožnje bicikla na 40 procenata maksimalnog kapaciteta nije značajno podiglo kortizol, a posle korekcije za smanjenje zapremine krvne plazme nivo je čak pao; na 60 procenata porastao je za oko 40 procenata, a na 80 procenata za oko 83 procenta [11]. Ta studija meri odgovor na jedan trening, pa ne govori kako svakodnevni naporni treninzi utiču na dugoročni nivo kortizola.

Dugoročna slika je povoljnija. Zbirna analiza (meta-analiza) deset kontrolisanih studija pokazala je da programi fizičke aktivnosti snižavaju kortizol uz umerenu pouzdanost dokaza i blago popravljaju san; učesnice su uglavnom bile žene lečene od raka dojke, pa se rezultat ne može slepo preneti na sve [12]. Boravak u šumi takođe može da pomogne: u pregledu 22 studije, kortizol u pljuvački bio je niži posle boravka u šumi nego posle boravka u gradu, mada autori upozoravaju da je efekat kratkoročan i da očekivanje učesnika igra ulogu [13].

Razuman odnos: većinu dana umereno kretanje (brz hod, bicikl, lagani trening snage, 30 do 45 minuta), teži trening i dane odmora prilagodi kondiciji i oporavku. Studije ne daju tačan recept, pa prati san i oporavak. Ako posle vežbanja spavaš lošije, pomeri ga za raniji deo dana ili smanji intenzitet.

Kofein, alkohol i šećer u krvi

Kofein podiže kortizol, a navika taj efekat samo delimično ublaži. U dvostruko slepoj studiji sa 48 muškaraca i 48 žena, posle pet dana bez kofeina tri doze od po 250 mg podigle su kortizol tokom celog dana. Posle pet dana uzimanja 300 ili 600 mg dnevno, jutarnja doza više nije dizala kortizol, ali se porast ponovo javljao posle doze u 13 časova i trajao do 19 časova, a uveče su se vrednosti vraćale na kontrolni nivo [14]. Zato kafu ostavi za prepodne, a popodne pređi na biljni čaj ili vodu.

U presečnoj analizi (snimak stanja u jednom trenutku) britanske studije praćenja sa 2.693 muškarca i 977 žena, veći unos alkohola bio je povezan sa višim kortizolom kod muškaraca, oko 3 procenta po jedinici alkohola nedeljno, a kod žena koje piju više jutarnji skok kortizola bio je oko 63 procenta veći nego kod žena koje piju umereno [15]. Takva analiza pokazuje povezanost, a uzrok ne dokazuje.

Kortizol je i hormon koji održava nivo šećera u krvi kada nema hrane [6]. Ograničavanje kalorija može da ga povisi: u randomizovanom ispitivanju sa 121 ženom, grupe sa unosom ograničenim na 1.200 kalorija dnevno tokom tri nedelje imale su veće ukupno lučenje kortizola, dok je samo praćenje unosa kalorija povećalo doživljaj stresa [16]. Redovni obroci bez naglih skokova i padova šećera deo su iste priče; kako ih sastaviti opisali smo u vodiču za izbegavanje naglih skokova šećera posle obroka.

Disanje, svesnost i ljudi oko tebe

Sporo disanje je metoda koju možeš da probaš odmah. Kod 40 zdravih odraslih osoba, 20 treninga disanja tokom osam nedelja, sa oko četiri udaha u minutu uz uređaj koji prati ritam, snizilo je kortizol u pljuvački i popravilo pažnju, dok u kontrolnoj grupi nije zabeležena statistički značajna promena kortizola [17]. Kod kuće možeš da probaš nekoliko minuta sporog disanja dnevno, na primer udah od četiri i izdah od šest sekundi; studija ne kaže koliko je minuta dovoljno.

Joga i meditacija imaju mešovite, ali uglavnom povoljne rezultate. Zbirna analiza 42 randomizovane studije (učesnici nasumično podeljeni), od kojih nisu sve merile kortizol, pokazala je da programi sa joga vežbama, sa ili bez treninga svesnosti, snižavaju večernji i jutarnji kortizol u poređenju sa grupama koje su radile nešto drugo (na primer drugu vrstu vežbe), uz veliku raznolikost programa [18]. Druga zbirna analiza našla je da meditacija snižava kortizol u krvi uglavnom kod ljudi koji već imaju telesnu bolest, dok je u 21 studiji sa merenjem u pljuvački efekat bio mali i bez statističke značajnosti [19].

Među 37 zdravih muškaraca izloženih laboratorijskom testu stresa (javni govor i računanje pred komisijom), oni koji su pre testa dobili podršku najboljeg prijatelja imali su niži kortizol u pljuvački od onih koji su bili sami [20]. U istoj studiji ispitan je i oksitocin u spreju za nos; najniži kortizol imala je grupa sa oksitocinom i podrškom [20].

Gde se uklapaju adaptogeni?

Adaptogeni su biljke za koje se u studijama ispituje da li ublažavaju odgovor tela na stres. Dokazi postoje za ekstrakte ašvagande, rodiole i tulsija, ali u tim studijama ispitivani su standardizovani ekstrakti (sa određenim sadržajem sastojaka) u kapsulama ili tabletama, u tačno određenim dozama, na ljudima pod stresom [21, 22, 23]. Mleveni koren ili list u prahu nije isto što i ekstrakt, pa rezultate ne možeš prosto preneti na kašičicu praha.

Ako biraš preparat zbog stresa, imaj u vidu da su ekstrakti ašvagande i tulsija ispitani kod osoba pod stresom, a ekstrakt rodiole kod osoba sa iscrpljenošću povezanom sa stresom [21, 22, 23]. Te studije nisu poredile biljke međusobno, pa ne pokazuju koja je bolja za tvoj cilj. Pri kupovini proveri latinski naziv, deo biljke, da li je u pitanju prah ili ekstrakt, količinu po dozi, sastav, proizvođača, broj serije i rok trajanja. Studije ne potvrđuju korist kombinovanja ove tri biljke, pa izbor i kombinacije proveri sa lekarom ili farmaceutom.

Biljka	Šta je ispitano	Šta je nađeno	Napomena
Ašvaganda	64 odrasle osobe sa hroničnim stresom, ekstrakt korena 300 mg dva puta dnevno, 60 dana [21]	kortizol u krvi značajno niži nego uz placebo	prijavljeno pet slučajeva oštećenja jetre uz suplemente ašvagande [24]
Rodiola	60 odraslih sa iscrpljenošću povezanom sa stresom, ekstrakt SHR-5 576 mg dnevno, 28 dana [22]	manji jutarnji skok kortizola i bolja pažnja nego uz placebo	doza ekstrakta, ne praha od korena
Tulsi	100 odraslih pod stresom, ekstrakt 125 mg dva puta dnevno, 8 nedelja [23]	niži kortizol u kosi na kraju studije i niže vrednosti u pljuvački tokom testa stresa	studiju je finansirao proizvođač ekstrakta

Ašvaganda

Ašvaganda (Withania somnifera) ispitana je u više manjih kliničkih studija. Pored studije iz tabele, u drugoj randomizovanoj studiji sa 60 odraslih pod stresom, 240 mg standardizovanog ekstrakta dnevno tokom 60 dana snizilo je jutarnji kortizol i ocenu anksioznosti više nego placebo [25]. Kako te studije izgledaju izbliza i koje su doze ispitane, opisali smo u posebnom tekstu o ašvagandi kod stresa.

Trudnice, dojilje, osobe sa autoimunim bolestima i oni na terapiji za štitnu žlezdu treba prvo da se posavetuju sa lekarom, a američki NCCIH savetuje da se ašvaganda izbegava u trudnoći i tokom dojenja i ne preporučuje je kod autoimunih bolesti i bolesti štitne žlezde [26]. Oštećenje jetre opisano u pet slučajeva javilo se posle dve do dvanaest nedelja uzimanja suplemenata ašvagande, uz žuticu i svrab, a nalazi jetre vratili su se u normalu za jedan do pet meseci kod četiri osobe, dok za petu nema podataka iz praćenja [24]; ako primetiš žutu boju kože ili beonjača, prekini i javi se lekaru.

U ponudi Zelvie je prah od korena ašvagande. Prah od korena ašvagande je osušen i mleven koren biljke Withania somnifera, bez aditiva. Rastvara se u toplom mleku, vodi ili smutiju.

Rodiola

Rodiola (Rhodiola rosea) je ispitana kod ljudi koje je stres doveo do iscrpljenosti. U studiji iz tabele, posle 28 dana uzimanja ekstrakta učesnici su imali manji jutarnji skok kortizola i bolje rezultate na testu pažnje nego grupa sa placebom, mada su se obe grupe osećale bolje [22]. Kada rodiola ima smisla, a kada ne, i kako se razlikuje od ašvagande, razložili smo u vodiču za upotrebu rodiole kod stresa.

U jednom od pet slučajeva oštećenja jetre uz ašvagandu je uzimana i rodiola, koja je takođe razmatrana kao mogući uzrok; prikaz ne dokazuje da je kombinacija kriva, ali je kombinovanje razlog za razgovor sa lekarom ili farmaceutom [24].

Prah od korena rodiole je mleveni koren biljke Rhodiola rosea, bez punila i aroma. Ujutru ga umešaj u voćni sok, jogurt, kašu ili smuti.

Tulsi

Tulsi (Ocimum tenuiflorum), sveti bosiljak, ima jednu noviju randomizovanu studiju. U studiji sa 100 odraslih pod stresom, ekstrakt je tokom osam nedelja smanjio doživljaj stresa više nego placebo, a kortizol u kosi na kraju studije bio je niži u grupi sa ekstraktom. Tokom laboratorijskog testa stresa ta grupa imala je niži kortizol u pljuvački i niži pritisak [23]. Kosu je na kraju dalo 68 učesnika, a uzorak nije uziman na početku, pa promena kortizola u kosi od početka do kraja nije utvrđena.

Deklaracija tulsija upozorava da trudnice i dojilje prvo treba da se posavetuju sa lekarom. Studija sa ekstraktom ne govori da li ista količina običnog praha deluje isto [23].

Prah tulsija je osušeni i mleveni sveti bosiljak, Ocimum tenuiflorum. Razmuti ga u toploj vodi kao čaj ili ga dodaj u smuti i jutarnju kašu.

Plan za prve četiri nedelje

Ovaj raspored uvodi navike postepeno, od onih koje najmanje koštaju; nije klinički proveren protokol:

1. Prva nedelja: isto vreme buđenja, dnevno svetlo ujutru, prigušeno svetlo dva sata pre spavanja i sedam do devet sati sna [10].
2. Druga nedelja: kafa samo pre podne, manje alkohola, redovni obroci bez stroge dijete; plan mršavljenja prilagodi uz stručni savet.
3. Treća nedelja: umereno kretanje većinu dana prema kondiciji, teži trening prema kondiciji i oporavku, i nekoliko minuta sporog disanja uveče.
4. Četvrta nedelja: proceni san, energiju i raspoloženje. Ako nema pomaka, ili ako imaš znake iz tabele koji traže pregled, idi lekaru pre nego što dodaš bilo koji suplement.

Suplement nije obavezan sledeći korak posle četiri nedelje; ako tegobe traju, razgovaraj sa lekarom o uzroku. Ako se ipak odlučiš za adaptogen, uvedi jedan po jedan, da bi se videlo šta pomaže. Ako kreneš od ašvagande, imaj u vidu da je prah od korena ašvagande iz naše ponude mleveni koren, dok su dve randomizovane studije sa merenjem kortizola u krvi ispitivale ekstrakt [21, 25]; pridržavaj se deklaracije i navedenih upozorenja.

U ponudi Zelvie je prah od korena ašvagande. Prah od korena ašvagande je osušen i mleven koren biljke Withania somnifera, bez aditiva. Rastvara se u toplom mleku, vodi ili smutiju.

San, svetlo, kretanje i redovni obroci su osnova odgovora na pitanje kako smanjiti hronični kortizol, a merenje i tumačenje nivoa ostavi lekaru.

Najčešća pitanja

Koliko je vremena potrebno da se kortizol spusti promenom navika?

Ne postoji univerzalan rok za snižavanje kortizola promenom navika. U studiji disanja rezultat je procenjen posle osam nedelja, a u studijama biljnih ekstrakata posle četiri do osam nedelja. Bolji san ili raspoloženje sami po sebi ne potvrđuju pad kortizola, pa navike proceni posle mesec dana.

Koji su simptomi hronično povišenog kortizola?

Umor, loš san i nervoza nisu pouzdan znak povišenog kortizola, jer prate i anemiju, bolesti štitne žlezde i depresiju. Široke ljubičaste strije, lako nastajanje modrica, okruglo lice i slabost mišića mogu da pobude sumnju na Kušingov sindrom; ako ih primećuješ zajedno, zakaži pregled.

Kako se meri kortizol i da li je dovoljno kućno testiranje?

Kortizol se meri u krvi, mokraći skupljanoj 24 sata ili pljuvački kasno uveče, a lekar bira test i tumači rezultat prema dobu dana i tvojim simptomima. Kućni testovi iz pljuvačke bez lekarskog tumačenja lako izazivaju nepotrebnu uznemirenost ili lažan osećaj sigurnosti.

Da li ašvaganda zaista snižava kortizol?

U dve randomizovane studije sa 64 i 60 odraslih pod stresom, standardizovani ekstrakti korena ašvagande snizili su kortizol u krvi više nego placebo posle 60 dana. Te doze se odnose na ekstrakt, a ne na mleveni koren. Upotreba ekstrakta ne zamenjuje san i kretanje.

Da li kafa podiže kortizol?

Da, kofein može da podigne kortizol. U studiji sa 96 zdravih odraslih osoba, pet dana redovnog unosa ublažilo je odgovor na jutarnju dozu, ali se porast ponovo javljao posle popodnevne doze. Ispitivane su kapsule, ne kafa, ali kafu ipak ostavi za prepodne.

Ovaj tekst pruža opšte informacije edukativnog karaktera o biljkama, suplementima i tradicionalnoj upotrebi. Nije medicinski savet, dijagnoza ili preporuka za lečenje, niti zamenjuje stručnu medicinsku konsultaciju.

Zelvia.rs ne zapošljava lekare ni medicinske stručnjake kao autore teksta. Dijetetski suplementi pomenuti u tekstu nisu lekovi i nisu ocenjivani od strane ALIMS-a za lečenje bolesti.

Ako imate dijagnostikovanu bolest (dijabetes, kardiovaskularna oboljenja, maligne bolesti, autoimune bolesti, psihijatrijska stanja), OBAVEZNO se konsultujte sa lekarom pre uzimanja suplementa. Prirodni proizvodi mogu stupiti u interakciju sa lekovima na recept.

Trudnice, dojilje i deca ne smeju koristiti suplemente bez konsultacije s lekarom. Eterična ulja nisu za internu upotrebu. Treba ih razblažiti pre nanošenja na kožu i ne treba ih koristiti kod dece mlađe od 6 godina.

Ako se stanje pogorša ili ne poboljša, obratite se lekaru. Ne odlažite medicinsku pomoć.

Reference:

1. U.S. National Library of Medicine. Cortisol Test. MedlinePlus, bez datuma. https://medlineplus.gov/lab-tests/cortisol-test/
2. Russell G i sar. The human stress response. Nat Rev Endocrinol, 2019. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/31249398/
3. Stalder T i sar. Stress-related and basic determinants of hair cortisol in humans: A meta-analysis. Psychoneuroendocrinology, 2017. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/28135674/
4. Scheer FA i sar. Light affects morning salivary cortisol in humans. J Clin Endocrinol Metab, 1999. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/10487717/
5. Cohen S i sar. Chronic stress, glucocorticoid receptor resistance, inflammation, and disease risk. Proc Natl Acad Sci U S A, 2012. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/22474371/
6. National Institute of Diabetes and Digestive and Kidney Diseases. Cushing’s Syndrome. NIDDK, bez datuma. https://www.niddk.nih.gov/health-information/endocrine-diseases/cushings-syndrome
7. Nieman LK i sar. The diagnosis of Cushing’s syndrome: an Endocrine Society Clinical Practice Guideline. J Clin Endocrinol Metab, 2008. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/18334580/
8. Leproult R i sar. Sleep loss results in an elevation of cortisol levels the next evening. Sleep, 1997. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/9415946/
9. Gooley JJ i sar. Exposure to room light before bedtime suppresses melatonin onset and shortens melatonin duration in humans. J Clin Endocrinol Metab, 2011. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/21193540/
10. National Heart, Lung, and Blood Institute. How Sleep Works: How Much Sleep Is Enough? NHLBI, bez datuma. https://www.nhlbi.nih.gov/health/sleep/how-much-sleep
11. Hill EE i sar. Exercise and circulating cortisol levels: the intensity threshold effect. J Endocrinol Invest, 2008. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/18787373/
12. De Nys L i sar. The effects of physical activity on cortisol and sleep: A systematic review and meta-analysis. Psychoneuroendocrinology, 2022. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/35777076/
13. Antonelli M i sar. Effects of forest bathing (shinrin-yoku) on levels of cortisol as a stress biomarker: a systematic review and meta-analysis. Int J Biometeorol, 2019. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/31001682/
14. Lovallo WR i sar. Caffeine stimulation of cortisol secretion across the waking hours in relation to caffeine intake levels. Psychosom Med, 2005. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/16204431/
15. Badrick E i sar. The relationship between alcohol consumption and cortisol secretion in an aging cohort. J Clin Endocrinol Metab, 2008. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/18073316/
16. Tomiyama AJ i sar. Low calorie dieting increases cortisol. Psychosom Med, 2010. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/20368473/
17. Ma X i sar. The Effect of Diaphragmatic Breathing on Attention, Negative Affect and Stress in Healthy Adults. Front Psychol, 2017. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/28626434/
18. Pascoe MC i sar. Yoga, mindfulness-based stress reduction and stress-related physiological measures: A meta-analysis. Psychoneuroendocrinology, 2017. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/28963884/
19. Koncz A i sar. Meditation interventions efficiently reduce cortisol levels of at-risk samples: a meta-analysis. Health Psychol Rev, 2021. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/32635830/
20. Heinrichs M i sar. Social support and oxytocin interact to suppress cortisol and subjective responses to psychosocial stress. Biol Psychiatry, 2003. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/14675803/
21. Chandrasekhar K i sar. A prospective, randomized double-blind, placebo-controlled study of safety and efficacy of a high-concentration full-spectrum extract of ashwagandha root in reducing stress and anxiety in adults. Indian J Psychol Med, 2012. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/23439798/
22. Olsson EM i sar. A randomised, double-blind, placebo-controlled, parallel-group study of the standardised extract shr-5 of the roots of Rhodiola rosea in the treatment of subjects with stress-related fatigue. Planta Med, 2009. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/19016404/
23. Lopresti AL i sar. A randomized, double-blind, placebo-controlled trial investigating the effects of an Ocimum tenuiflorum (Holy Basil) extract (Holixer(TM)) on stress, mood, and sleep in adults experiencing stress. Front Nutr, 2022. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/36185698/
24. Björnsson HK i sar. Ashwagandha-induced liver injury: A case series from Iceland and the US Drug-Induced Liver Injury Network. Liver Int, 2020. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/31991029/
25. Lopresti AL i sar. An investigation into the stress-relieving and pharmacological actions of an ashwagandha (Withania somnifera) extract: A randomized, double-blind, placebo-controlled study. Medicine (Baltimore), 2019. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/31517876/
26. National Center for Complementary and Integrative Health. Ashwagandha. NCCIH, bez datuma. https://www.nccih.nih.gov/health/ashwagandha