Rhodiola rosea za stres i anksioznost: kako je koristiti

Pregledala: dr. Biljana Olujić · Poslednje ažurirano: 30. april 2026.

Hronični stres i tiha anksioznost, koja se pojavi pred uobičajen radni dan vas iscrpljuju i sprečavaju u svakodnevnim aktivnostima. Pitanje kako koristiti rhodiola roseu za stres i anksioznost postavljaš zato što tražiš biljku koja je proverena, a ne još samo jedan dodatak u ishrani u nizu. Rhodiola rosea, ili rodiola, jeste adaptogena biljka, čije aktivne materije, rozavin i salidrozid, regulišu kortizol i podržavaju nervni sistem [1].

Evropska agencija za lekove (EMA) odobrila je preparate rodiole za kratkoročno olakšanje simptoma stresa, što je regulatorna potvrda koju malo biljaka u Evropi ima [2]. Korisnička rhodiola rosea iskustva, koja kruže po forumima uglavnom potvrđuju ovaj profil, ali se razlikuju u zavisnosti od doze i dužine uzimanja. U ovom tekstu objašnjavam mehanizam delovanja, doze, vremensku liniju efekata, razliku između praha i kapsula, kontraindikacije i poređenje sa ašvagandom.

Kako rhodiola rosea deluje na stres i anksioznost?

Kada se postavi pitanje kako koristiti rhodiola roseu za stres i anksioznost na biohemijskom nivou, odgovor počinje sa mehanizmom adaptacije. Rhodiola rosea spada u adaptogene biljke, što znači da telu pomaže da reguliše odgovor na fizički i mentalni pritisak umesto da ga sedira ili stimuliše u jednom pravcu. Postoje grupe adaptogenih biljaka, koje deluju dominantno sedativno (ašvaganda, matičnjak) i one koje deluju stimulativno-adaptogeno; Rodiola spada u drugu grupu, zajedno sa eleuthero koenom i ginzengom.

Najjača karika u priči je HPA-osa (hipotalamus-hipofiza-nadbubreg) i njen finalni proizvod, kortizol [3]. Kada radiš pod rokovima ili spavaš loše više nedelja zaredom, ova osa je u stalnoj uzbuni, a rhodiola rosea kao rhodiola biljka taj signal smanjuje na nivou samog hipotalamusa [1].

Rodiola i kortizol: hormon stresa pod kontrolom

Salidrozid, jedna od dve glavne aktivne materije rodiole, smanjuje ekspresiju proteina c-Fos u paraventrikularnom jedru hipotalamusa, što vodi nižem oslobađanju kortikotropnog hormona (CRH) [3]. Posledica je merljiva: u uzorkovanoj kontrolisanoj studiji iz 2009. godine (n=60) ljudi sa sindromom sagorevanja,koji su 28 dana primali 576 mg ekstrakta SHR-5 imali su značajno niži jutarnji kortizolski odgovor na stres u odnosu na placebo grupu [1]. Drugim rečima, ista situacija na poslu izazivala je manju biohemijsku eksploziju u telu.

Uticaj na serotonin i dopamin

Pored kortizola, rodiola dotiče i raspoloženjske neurotransmitere. In vitro dokazi pokazuju da blago inhibira monoamin oksidazu A i B – enzime,koji razgrađuju serotonin, dopamin i noradrenalin [3]. To joj daje profil nalik blažim antidepresivima, ali sa znatno manjim intenzitetom dejstva. Upravo zbog tog mehanizma rodiola se i ne preporučuje uz prave antidepresive, ali o tome detaljno u sekciji o kontraindikacijama.

Šta znači biti „adaptogen”?

Termin adaptogen skovao je sovjetski farmakolog Nikolaj Lazarev 1947. godine, a kriterijumi su se pooštrili: biljka mora normalizovati disregulisane fiziološke parametre u oba pravca, biti netoksična u uobičajenim dozama i imati nespecifičan zaštitni efekat. Rodiola ovo zadovoljava: ako si iscrpljen, blago te podiže; ako si previše napregnut, blago smiruje HPA-osu. Istraživači, koji proučavaju adaptogene biljke, ovu osobinu nazivaju „bifazičnim odgovorom” i ona je ono što rodiolu razlikuje od jednostavnih stimulansa ili sedativa. Najstariji pisani zapis o medicinskoj upotrebi ove biljke datira iz 77. godine nove ere, kada ju je grčki lekar Dioskurid opisao u delu De Materia Medica pod imenom rodia riza [4].

Šta kažu kliničke studije o rodioli za stres?

Kada se kako koristiti rhodiola roseu za stres i anksioznost postavi kao ozbiljno pitanje, odgovor se mora osloniti na nekoliko uzorkovanih kontrolisanih studija (RCT) i regulatornu procenu, a ne na marketing. Dobra vest: postoji više od jedne studije koja podržava primenu, iako su sve relativno male, što znači da dokazi nisu na nivou registrovanih lekova nego solidno „obećavajući”.

RCT studije: sagorevanje i anksioznost

Tri studije dovoljne su da se vidi obrazac. Studija Darbinjana iz 2009. godine (PMID 19016404, n=60) pokazala je smanjenje skora sagorevanja, pad jutarnjeg kortizola i bolju koncentraciju u grupi koja je 28 dana uzimala 576 mg/dan standardizovanog ekstrakta [1]. Pilot studija Bistrickog iz 2008. godine (PMID 18307390) pratila je deset osoba sa generalizovanim anksioznim poremećajem (GAD) na 340 mg/dan tokom 10 nedelja i zabeležila statistički značajno smanjenje skora na Hamiltonovoj skali anksioznosti [5].

RCT Kroplija iz 2015. godine (PMID 26502953, n=80) potvrdio je blagu anksiozost: 400 mg/dan tokom 14 dana značajno je smanjio skor na samoprocentskoj skali anksioznosti i opaženog stresa [6]. Sistematski pregled iz 2012. godine sa 11 RCT-ova zaključuje da su dokazi „ohrabrujući, ali ne konkluzivni” – ova rečenica je istina koju ne treba sakriti od čitaoca.

EMA odobrenje i EFSA transparentnost

Evropska agencija za lekove je 2011. godine objavila herbal monograph za rodiolin rizom i koren i odobrila ga za „privremeno olakšanje simptoma stresa, kao što su umor, iscrpljenost i opšte osećanje slabosti” [2]. Standardizacija koju EMA navodi: minimum 3% rozavina i 1% salidrozida u ekstraktu. Sa druge strane, EFSA je 2012. godine odbila konkretan zdravstveni claim „rodiola smanjuje mentalni umor” za jedan specifičan komercijalni proizvod, jer studije priložene uz zahtev nisu standardizovane na isti način kao proizvod koji se ocenjivao.

Odbijanje EFSA nije zaključak da biljka ne radi, nego administrativni stav o tom konkretnom dosijeu – razlikovati ova dva nivoa je važno za pošten razgovor sa čitaocem. Ako tek krećeš, smisleno je započeti sa standardizovanim rhodiola rosea prahom koji navodi tačan procenat rozavina i salidrozida na deklaraciji – to je jedini način da znaš šta zaista uzimaš.

Kako uzimati rhodiolu roseu za stres? Doza, vreme i trajanje

Najveća greška, koju vidim kod ljudi koji prvi put kreću sa rodiolom jeste da je tretiraju kao kafu „kad mi treba”. Adaptogeni rade po drugoj logici – doza, vreme uzimanja i trajanje moraju biti dosledni najmanje četiri nedelje da bi se procenio efekat. Rodiola, poput ostalih adaptogenih biljaka, zahteva dosledan protokol: ne daje akutni efekat koji pratiš dan po dan, nego gradualnu stabilizaciju odgovora na stres. U nastavku je razlaganje koje sam sastavio iz EMA monografije i kliničkih studija.

Preporučena dnevna doza za stres i anksioznost

Klinički ispitivane doze za temu stresa kreću se od 200 do 576 mg standardizovanog ekstrakta dnevno [1, 6]. EMA preporučuje raspon 144-400 mg/dan za odobrenu indikaciju [2]. U praksi:

Cilj upotrebe	Dnevna doza	Trajanje
Preventiva, blagi pritisak na poslu	200-300 mg	4-8 nedelja
Sagorevanje, mentalni umor	400-576 mg	4-12 nedelja
Blaga anksioznost (uz savet lekara)	340-400 mg	8-12 nedelja
Akutni stres pred važan događaj	288-680 mg, jednokratno	1-3 dana
Stariji 65+ ili osetljivi	100-200 mg	4-8 nedelja

Kod praha bez kapsula, jedna ravna kašičica obično iznosi 1-2 g sirovog korena, što odgovara nižem opsegu standardizovanog ekstrakta. Pošto sirovi prah ima nižu koncentraciju aktivnih materija od ekstrakta, prah se obično dozira u nešto većoj zapremini – precizan odnos zavisi od deklaracije konkretnog proizvoda. Naš rhodiola rosea prah na pakovanju ima jasno navedene podatke o sadržaju rozavina i salidrozida, što ti pomaže da preračunaš porciju za svoj cilj. Za detaljnije raslojavanje doza po telesnoj masi i specifičnoj situaciji, pročitaj tekst koji govori detaljnije o doziranju i efektima rhodiola rosea-e.

Kada uzimati: jutro, veče ili pre jela?

Pravilo je jednostavno: jutro ili pre ručka, nikad uveče. Rodiola ima blago stimulativnu komponentu, koja kod osetljivih osoba pomera san i izaziva nesanicu ako je uzmeš posle 14h. U kliničkim studijama doza se obično deli na dva uzimanja: prvo ujutru, drugo pre ručka. Uzima se na prazan stomak ili 30 minuta pre obroka, jer hrana usporava apsorpciju aktivnih materija [2]. Ako te uznemirava na prazan stomak, pomeri uzimanje na 30 minuta pre prvog obroka – to je razuman kompromis.

Koliko dugo? Ciklus i pauze

Klinička ispitivanja su rodiolu davala u rasponu od 14 dana do 12 nedelja, i NCCIH (NIH centar za komplementarno zdravlje) označava je kao possibly safe za period do 12 nedelja [7]. Šta sa dužom upotrebom? Pošto duga primena nije sistematski ispitana, bezbedan i razuman pristup je ciklični protokol: 8 nedelja redovno, zatim 2 nedelje pauze, pa novi ciklus ako je potrebno. Takav protokol omogućava telu da reguliše osetljivost receptora i smanjuje rizik od bell-curve efekta gde adaptogen prestane da daje merljivu razliku.

Rhodiola rosea prah ili kapsule: šta je bolje za anksioznost?

Razlika između rhodiola rosea kapsula i sirovog praha nijansiranija je nego što se čini na prvi pogled. Razlikuju se u koncentraciji, doziranju i fleksibilnosti, a izbor zavisi od tvog ritma i toga koliko želiš da kontrolišeš porciju. Korisnička rhodiola rosea iskustva ovu razliku najčešće svode na praktičnost: kapsule su za putovanja i radne dane, prah za sporiji jutarnji ritual. Kada birate kako koristiti rhodiola roseu za stres i anksioznost u pogledu forme, i prah i kapsule daju iste aktivne materije – razlika je u preciznosti doze i komforu uzimanja.

Kada izabrati kapsule?

Standardizovane rhodiola rosea kapsule sadrže suvi ekstrakt korena, najčešće u DER (drug-extract-ratio) odnosu od 1,5:1 do 5:1, što znači da je u jednoj kapsuli koncentrovano nekoliko grama svežeg korena. Prednosti su jasne: dnevna doza je tačna i ponovljiva, nema gorkog ukusa korena, lako se nosi na put, lako se pamti uz kafu. To je razlog zašto su skoro sve kliničke studije rađene baš na standardizovanim ekstraktima [1, 5, 6].

Mana je manja fleksibilnost – dobijaš tačno onoliko koliko proizvođač definiše u jednoj kapsuli, ni više ni manje. Rhodiola kapsule iskustva koja korisnici dele u zajednicama za suplementaciju uglavnom hvale predvidljivost doze i ponovljivost rezultata iz dana u dan. Posebno korisnici koji su prešli sa sirovog praha na kapsule ističu da su rhodiola kapsule iskustva sa standardizovanim ekstraktom konzistentnija od partije do partije.

Kada izabrati prah?

Sirovi rhodiola rosea prah zadržava ceo profil korena, uključujući manje frakcije flavonoida i proantocijanidina,koje neki ekstrakti gube tokom standardizacije. Daje ti slobodu da podesiš dozu po sopstvenoj potrebi i ukrasiš jutarnji ritual: pola kašičice u smutiju, čaj od pola kašičice sa medom, mešavina sa drugim adaptogenima u jutarnjem napitku.

Mana: ako proizvođač ne navodi tačan procenat rozavina i salidrozida na deklaraciji, ne znaš da li uzimaš ono što kliničke studije ispituju. Zbog toga je važan deo istraživanja praha pažljivo čitanje deklaracije: traži navedeni procenat aktivnih materija, zemlju porekla korena (najčešće Rusija ili Kazahstan) i datum berbe. Ako želiš proizvod sa transparentnom deklaracijom kao polazište, rhodiola rosea prah iz naše ponude navodi sadržaj aktivnih materija i datum pakovanja, što je odgovor na većinu zamerki koje se javljaju u rhodiola rosea iskustva sirovih prahova nepoznatog porekla.

Kada se osećaju prvi efekti rodiole?

Vremenski okvir u kome rodiola za stres i anksioznost počinje da daje rezultate pitanje je koje korisnici postavljaju češće od bilo kog drugog, a sažet odgovor po danima retko se može naći. Klinička ispitivanja i portal Kreni zdravo navode da većina ljudi prve rezultate primeti između 2. i 30. dana – raspon je širok,jer zavisi od doze, standardizacije, polaznog stanja i osetljivosti pojedinca [6, 7].

Rhodiola rosea iskustva korisnika u praksi prate sledeću dinamiku: u prvih 1-3 dana primetićeš blagu, kafi sličnu jasnoću misli posle prve doze, posebno ako si bio mentalno umoran; u 1-2. nedelji popušta osećaj iscrpljenosti i lakše ti je da se vratiš na zadatak posle prekida. U toj fazi rhodiola kapsule iskustva i iskustva sa prahom počinju da se razdvajaju: korisnici kapsula često beleže konzistentniji efekat,jer je doza identična svaki dan, dok korisnici praha ponekad variraju kašičicu gore-dole.

U 2-4. nedelji stres iz svakodnevnih situacija (saobraćaj, zvuk telefona, sastanak) doživljaš kao manje uznemiravajuć. Posle 4. nedelje stabilizuje se osnovno raspoloženje i to je period u kome je merljivo većina kliničkih studija nalazila razliku u odnosu na placebo [1, 6]. U toj fazi rhodiola rosea iskustva korisnika postaju konzistentnija i lakše ih je opisati: manje reaktivnosti, više kapaciteta za fokus, lakše buđenje. Rhodiola kapsule iskustva korisnika koji su prešli na jutarnji protokol sa kapsulama opisuju ovu fazu kao „tihu stabilnost”, bez dramatičnih promena, ali sa primetnom razlikom u tome koliko brzo se vraćaju u ravnotežu posle stresnog momenta.

Konkretno za rhodiolu za anksioznost, RCT podaci sugerišu da merljivo smanjenje skora počinje između 2. i 4. nedelje uzimanja [5, 6]. Dugotrajna rhodiola kapsule iskustva korisnika sa hroničnim stresom najčešće opisuju poboljšanje kao postepeno, ne kao nagli preokret, nego kao smanjenje intenziteta svakodnevnih reakcija na stres. Ako posle 4 nedelje na adekvatnoj dozi (minimum 200 mg standardizovanog ekstrakta) ne osećaš nikakvu razliku, rodiola verovatno nije pravi adaptogen za tvoj tip stresa – razmotri pauzu i drugi pristup uz savet lekara. Ako jeste pravi izbor za tebe, rhodiola rosea prah ti daje fleksibilnost da podesiš dozu tokom ciklusa prema sopstvenoj reakciji.

Ko ne sme da uzima rhodiolu roseu? Kontraindikacije i interakcije

Rodiola je relativno bezbedna biljka, ali „prirodno” ne znači „bezbedno za sve”. Postoje grupe, kojima rodiola može škoditi ili stupiti u interakciju sa lekovima na recept. Ova sekcija nije zastrašivanje nego spisak koji ti pomaže da odlučiš da li uopšte da kreneš sa ovom rhodiola biljkom. Za razliku od nekih adaptogenih biljaka sa širim spektrom nuspojava, rodiola je dobro tolerisana u preporučenim dozama, ali postoje jasne izuzetke.

Apsolutne kontraindikacije: ko treba da je izbegava?

Sledeće grupe ne treba da koriste rodiolu bez izričitog odobrenja lekara:

• Trudnice i dojilje: nema dovoljno bezbednosnih podataka, EMA i NCCIH preporučuju izbegavanje [2, 7]
• Deca mlađa od 12 godina: nema pedijatrijskih kliničkih studija
• Osobe sa bipolarnim poremećajem u maničnoj ili hipomaničnoj fazi: stimulativna komponenta može pogoršati epizodu
• Osobe na MAO inhibitorima (fenelzin, tranilcipromin): aditivna inhibicija MAO enzima nosi rizik od serotoninskog sindroma i hipertenzivne krize
• Osobe sa poznatom alergijom na biljke familije Crassulaceae

Interakcije sa lekovima: pažnja uz antidepresive i antihipertenzive

Ako uzimaš lek na recept iz neke od sledećih grupa, konsultuj lekara ili farmaceuta pre uvođenja rodiole:

Grupa lekova	Mehanizam interakcije	Klinički značaj
SSRI (paroksetin, sertralin, fluoksetin)	Aditivni serotonergički efekat, inhibicija CYP2D6	Visok – dokumentovan slučaj serotoninskog sindroma
SNRI (venlafaksin, duloksetin)	Kao SSRI	Visok
Antihipertenzivi (lozartan, ACE inhibitori)	Aditivno snižavanje pritiska	Umeren – rizik od hipotenzije
Antikoagulansi (varfarin)	Inhibicija CYP2C9, produženje INR-a	Umeren – češće praćenje INR-a
Antidijabetici (metformin)	Aditivna AMPK aktivacija	Umeren – rizik od hipoglikemije
Beta-blokatori (metoprolol)	Inhibicija CYP2D6	Umeren – praćenje pulsa
Levotiroksin	Moguć uticaj na HPT osu	Nizak – praćenje TSH

Najčešće blage nuspojave su nesanica (ako se uzme uveče), suva usta, blaga vrtoglavica i razdražljivost u prvim danima [5, 7]. Sve nestaju kad smanjiš dozu ili pomeriš uzimanje na ranije jutro. Ozbiljne nuspojave (serotoninski sindrom, hipertenzivna kriza) zabeležene su isključivo u kombinaciji sa lekovima i zato je gornja tabela ozbiljna.

Rodiola vs ašvaganda: koji adaptogen za koji tip stresa?

Rodiola i ašvaganda su dva najkorišćenija adaptogena u Evropi i Severnoj Americi, ali rade za različite tipove stresa. Korisnici se često pitaju koji je za njih, a tačan odgovor zavisi od profila simptoma. Rodiola je biljka sa stimulativno-adaptogenim profilom, dok je ašvaganda više sedativno-adaptogena, i ta razlika diktira izbor. U poređenju ove dve adaptogene biljke, ključno je razumeti koji tip stresa dominira u tvom životu, jer svaka od njih cilja drugačiji fiziološki mehanizam.

Rodiola: za mentalni umor i akutni stres

Rodiola je stimulativno-adaptogena: blago podiže energiju i fokus i smanjuje akutni kortizolski odgovor. Kada biraš između adaptogenih biljaka za akutni pritisak ili mentalni umor, rodiola je češće pravi izbor od sedativnih adaptogena poput ašvagande. Najbolje radi kada je glavni problem mentalni umor, iscrpljenost od kognitivnog rada, sagorevanje pred rok ili akutni stres koji ti smeta da funkcionišeš tokom dana. Sibirska i skandinavska tradicija – vikinški ratnici i altajski ribari – cenili su je upravo zbog otpornosti na hladnoću i fizičko-mentalnu iscrpljenost [4]. Ako se osećaš isključeno i umorno, rodiola je verovatnije pravi izbor.

Ašvaganda: za hronični stres i san

Ašvaganda je sedativno-adaptogena: smiruje, podržava san i smanjuje subjektivni osećaj anksioznosti koji prati hronični pritisak. Pravi je izbor kada je glavni problem anksioznost koja ti otežava uspavljivanje, hronični stres koji se vukao mesecima, kortizol koji je već sat-skewed (visok uveče). Ajurvedska tradicija (5000+ godina) koristila je ašvagandu kao tonik za vitalnost i mirno raspoloženje. Ako se osećaš zategnuto i ne možeš da spavaš, ašvaganda je obično bolji početak.

Aspekt	Rodiola	Ašvaganda
Dominantni profil	Stimulativno-adaptogeni	Sedativno-adaptogeni
Idealno za	Mentalni umor, akutni stres, koncentracija	Hronična anksioznost, nesanica, kortizol uveče
Vreme uzimanja	Jutro / pre ručka	Veče ili više puta tokom dana
Tipična doza	200-400 mg standardizovanog ekstrakta	300-600 mg standardizovanog ekstrakta
Trajanje do efekta	1-4 nedelje	4-8 nedelja

Ako tvoj profil odgovara prvoj koloni, rhodiola rosea prah je razuman početni korak za izgradnju jutarnje rutine pre kafe ili posle prvog obroka. Ako se ne prepoznaješ ni u jednoj koloni, ne biraj nasumično – razgovaraj sa lekarom ili farmaceutom.

Vaš sledeći korak ka redovnoj rutini sa rodiolom

Adaptogeni rade kad si dosledan, a rhodiola radi kad razumeš zašto je uzimaš. Krećeš sa nižom dozom, držiš je dosledno četiri nedelje pre nego što proceniš efekat, i pratiš znakove kao što su lakše buđenje, manje „drhtaja” posle stresne situacije i bolja koncentracija u zahtevnijim popodnevnim satima. Ako ti se profil poklapa – mentalni umor, sagorevanje, akutni pritisak – to je dovoljan razlog da kreneš ozbiljno; ako se profil ne poklapa, rodiola nije obavezna nego jedna od opcija.

Bez obzira na izbor proizvoda, traži deklaraciju sa navedenim procentom rozavina i salidrozida i izbegavaj uzimanje u kasnim popodnevnim časovima, jer su obe stvari uslovi da metoda kako koristiti rhodiola roseu za stres i anksioznost ima pravu šansu da radi.

Najčešća Pitanja

Kako koristiti rhodiola roseu za stres i anksioznost?

Tipičan protokol je 200-400 mg standardizovanog ekstrakta (3% rozavina, 1% salidrozida) ujutru ili pre ručka, 30 minuta pre obroka, redovno minimum četiri nedelje. Doza i forma zavise od deklaracije konkretnog proizvoda i individualne osetljivosti. Ne uzimati uveče.

Koliko dugo treba uzimati rodiolu da bi se osetili efekti?

Većina korisnika prve efekte (više energije, bolja koncentracija) primeti između 7. i 14. dana redovne upotrebe. Puniji efekti na stres i anksioznost javljaju se posle 4-8 nedelja. Kliničke studije koristile su protokole 4-12 nedelja na konzistentnoj dozi.

Da li se rhodiola rosea može uzimati sa antidepresivima?

Rodiola se ne preporučuje uz MAO inhibitore – to je apsolutna kontraindikacija. Uz SSRI ili SNRI antidepresive kombinacija nosi rizik od serotoninskog sindroma i zahteva odobrenje psihijatra. Pre kombinovanja sa bilo kojim psihoaktivnim lekom obavezno se javi nadležnom lekaru.

Ko ne sme da uzima rhodiola roseu?

Trudnice, dojilje, deca mlađa od 12 godina i osobe na MAO inhibitorima ne treba da uzimaju rodiolu bez odobrenja lekara. Osobe sa bipolarnim poremećajem u maničnoj fazi, hipertonici, dijabetičari i stariji 65+ treba prethodno da konsultuju nadležnog specijalistu.

Koja je razlika između rhodiola rosea kapsula i praha?

Kapsule sadrže standardizovani ekstrakt sa preciznom dozom po komadu i bez gorkog ukusa, idealne su za doslednu rutinu. Sirovi prah daje fleksibilnost u doziranju i pripremi napitaka, ali zahteva pažljivo čitanje deklaracije za procenat rozavina i salidrozida.

Ovaj tekst pruža opšte informacije edukativnog karaktera o biljkama, suplementima i tradicionalnoj upotrebi. Nije medicinski savet, dijagnoza ili preporuka za lečenje, niti zamenjuje stručnu medicinsku konsultaciju.

Zelvia.rs ne zapošljava lekare ni medicinske stručnjake kao autore teksta. Dijetetski suplementi pomenuti u tekstu nisu lekovi i nisu ocenjivani od strane ALIMS-a za lečenje bolesti.

Ako imate dijagnostikovanu bolest (dijabetes, kardiovaskularna oboljenja, maligne bolesti, autoimune bolesti, psihijatrijska stanja), OBAVEZNO se konsultujte sa lekarom pre uzimanja suplementa. Prirodni proizvodi mogu stupiti u interakciju sa lekovima na recept.

Trudnice, dojilje i deca ne smeju koristiti suplemente bez konsultacije s lekarom. Posebno za ranjive grupe, oprez je obavezan kod adaptogenih biljaka kao što je rodiola.

Ako se stanje pogorša ili ne poboljša, obratite se lekaru. Ne odlažite medicinsku pomoć.

Reference:

1. Darbinyan V, et al. A clinical trial of Rhodiola rosea L. extract SHR-5 in the treatment of mild to moderate depression. Phytomedicine. 2009. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/19016404/
2. European Medicines Agency. Herbal monograph: Rhodiolae roseae rhizoma et radix. EMA. https://www.ema.europa.eu/en/medicines/herbal/rhodiolae-roseae-rhizoma-et-radix
3. Priyanka, et al. The effectiveness of Rhodiola rosea L. preparations in alleviating various aspects of life-stress symptoms and stress-induced conditions. PMC. 2022. https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC9228580/
4. Panossian A, Wikman G, Sarris J. Rosenroot (Rhodiola rosea): traditional use, chemical composition, pharmacology and clinical efficacy. Phytomedicine. 2010. https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S094471131000036X
5. Bystritsky A, et al. A pilot study of Rhodiola rosea (Rhodax) for generalized anxiety disorder. Journal of Alternative and Complementary Medicine. 2008. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/18307390/
6. Cropley M, et al. The effects of Rhodiola rosea L. extract on anxiety, stress, cognition and other mood symptoms. Phytotherapy Research. 2015. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/26502953/
7. NCCIH / NIH. Rhodiola: usefulness and safety. National Center for Complementary and Integrative Health. https://www.nccih.nih.gov/health/rhodiola