Ulja za negu kože zimi i leti – razlike, saveti i kako izabrati ono što je najbolje za vas

Medicinski konsultant: dr. Biljana Olujić · Poslednje ažurirano: 16. jun 2026.

Zimi je koža bila suva, ispucala i napeta – a arganovo ulje, koje se koristilo svako jutro i veče spasilo je situaciju. Onda je došlo leto, nastavio si sa istom rutinom, i odjednom – koža sija masno, pore su začepljene, a ten ne izgleda lepo. Ista boca, isti serum, ali potpuno drugačiji efekat.

Zašto?

Odgovor leži u hemiji kože. Istraživanje objavljeno u International Journal of Cosmetic Science [1] pokazuje da se lipidni sastav stratum corneuma – zaštitnog lipidnog sloja kože – menja sa godišnjim dobima. Zimski meseci snižavaju nivo linoleinske kiseline u ceramidima, letnji meseci povišavaju oleinsku kiselinu. Koža je doslovno hemijski drugačija u decembru nego u julu i zato razlike između ulja za negu kože zimi i leti nisu kozmetička sitnica, već su zapravo fiziološka neminovnost.

U ovom vodiču razjasnićemo razlike između ulja za negu kože zimi i leti: Koja biljna ulja za kožu birati po sezoni i tipu, kako i koliko često ih nanositi, koje greške koštaju kožu, i zašto je srpska domaćinska tradicija sa „težim uljem zimi, lakšim leti” zapravo imala naučnu osnovu – samo nije znala da je nazove lipidnom dinamikom stratum corneuma. Sezonske razlike u nezi kože pomoću biljnih ulja danas dobijaju ime, ali logika je stara nekoliko generacija.

Zašto koža ima drugačije potrebe zimi i leti?

Sezonska razlika u nezi kože uljima nije stvar preference – ona je fiziološka neophodnost. Koža koja je zimi suva, napeta i sklona pucanju, a leti masna i sklona začepljenim porama, nije ista koža u različitim odorama – to su dve različite funkcionalne konfiguracije istog organa. Razumevanje razlike između ulja za negu kože zimi i leti počinje od te tačke.

Šta se dešava sa kožom tokom zime?

Zimska nega kože zahteva drugačiji pristup nego letnja, a razlog leži u fizičkim uslovima kojima je koža izložena. Zimi, kombinacija hladnog vazduha napolju i centralnog grejanja u zatvorenom prostoru stvara sredinu sa niskom relativnom vlažnosti – često ispod 30%. Transepidermalni gubitak vode (TEWL), odnosno difuzija vode kroz kožu u spoljašnju sredinu, raste upravo kad relativna vlažnost pada. Suv vazduh iz radijatora „isisava” vlagu iz kožnih slojeva.

Istovremeno, hladnoća usporava lipidnu sintezu u stratum corneumu. Smanjuje se produkcija linoleinske kiseline – esencijalne masne kiseline, koja je temelj ceramidne barijere. Bez nje, „zid”, koji štiti kožu od gubitka vode postaje propusniji. Rezultat? Zimska koža je dehidrirana, reaktivna i zahteva okluzivnu negu, koja fizički zatvara površinu i nadoknađuje linolelinski deficit. Industrijska analiza emolijenata [2] pokazuje da upravo okluzivni i hidratantni profil ulja odlučuje koliko će barijera zadržati vodu u uslovima niske vlažnosti.

Šta se dešava sa kožom tokom leta?

Leti se dinamika menja u dva smera odjednom. Visoke temperature same po sebi povećavaju TEWL – toplota ubrzava difuziju vode kroz stratum corneum – ali viša relativna vlažnost letnjeg vazduha delimično kompenzuje taj gubitak. Naša koža zimi i leti ima različite prioritete: Zimska traži okluziju, letnja traži antioksidativnu zaštitu.

UV zraci leti stvaraju masivan oksidativni stres, koji oštećuje lipide, proteine i DNK u kožnim ćelijama. Vitamin E i polifenoli iz biljnih ulja postaju prioritet, a ne gusta okluzivna ulja, koja bi na letnjoj vrućini mogla da zatvore pore, uspore transpiraciju i stvore okruženje pogodno za bakterijski rast.

Sistematski pregled iz 2022. [3] potvrđuje da sezonske varijacije u TEWL-u zavise od temperature, vlažnosti i anatomske lokacije kože – što znači da jednaka rutina zimi i leti nije samo suboptimalna, već može biti kontraproduktivna.

Koja biljna ulja birati zimi i zašto?

Zimska nega kože zahteva ulja bogata linoleinskom kiselinom i zasićenim masnim kiselinama, koja grade okluzivnu barijeru i nadoknađuju lipidni deficit. Sistematski pregled iz 2017. [4] u International Journal of Molecular Sciences pokazuje da biljna ulja za kožu sa višim sadržajem linoleinske kiseline imaju bolji potencijal za popravku kožne barijere od onih sa dominantnom oleinskom kiselinom. Zato je pravilo „težim uljem zimi” iz srpske narodne nege – i empirijski tačno.

Arganovo ulje – zimski standard za suvu i zrelu kožu

Arganovo ulje (Argania spinosa) je zimski klasik sa razlogom. Sadrži oko 80% mononezasićenih masnih kiselina, polifenole, tokoferole i skvaLen. RCT studija sa 60 postmenopauznih žena [5] je pokazala da topikalna primena arganovog ulja smanjuje TEWL za oko 14% i povećava hidrataciju epidermisa već posle 30 dana.

Arganovo ulje zimi je posebno preporučljivo za suvu i zrelu kožu, jer gradi okluzivni lipidni film, koji smanjuje gubitak vlage tokom noći uz grejanje. Za zimsku rutinu: Nanesi 2-3 kapi na čisto, blago vlažno lice – ujutru posle čišćenja i uveče pred spavanje. Komedogenost arganovog ulja je 0 na skali 0-5, što znači da ne začepljuje pore čak ni kod mešovite kože. Vlažnost kože, koja nastaje posle nanošenja traje dugo – idealno za noći sa radijatorom, koji suši vazduh. Arganovo ulje zimi može se koristiti i za negu suvih laktova i ruku – ne samo lica.

Topikalna ulja rade na površini, ali kožna barijera se gradi i iznutra: Sumpor je gradivni element keratina, kolagena i ceramida. Zato uz zimsku negu kože mnogi dodaju MSM prah za podršku zglobovima, koži i oporavku kao unutrašnju komponentu nege – ne kao zamenu za topikalno ulje, već kao dopunu sezonskoj rutini.

Avokadovo ulje – duboka hidratacija i anti-age

Avokadovo ulje (Persea americana) je jedno od najbogatijih biljnih ulja – sadrži omega-3, omega-6, oleinsku i palminsku kiselinu, a po sadržaju vitamina E prevazilazi većinu voća. Njegova gustina i bogatstvo čine ga idealnim za suvu, zrelu i umornu kožu, koja zimi naročito pati.

Primena: 2-3 kapi uveče, isključivo noću – avokadovo ulje je previše bogato za dnevnu rutinu pod šminkom. Komedogenost je 2, što znači da treba biti oprezan kod kože sklone aknama. U tradicionalnim srpskim domaćim receptima, avokado se nije koristio za kožu – ali moderna dermatologija ga je svrstala uz maslinovo ulje (Olea europaea), koje je dugo bilo zimski standard na Balkanu.

Ulje pšeničnih klica i ulje koštica kajsije – regeneracija i antioksidativna zaštita

Ulje pšeničnih klica (Triticum vulgare) je šampion po sadržaju vitamina E – sadrži do 300 mg tokoferola na 100 ml, više nego bilo koje drugo biljno ulje. Ova antioksidativna snaga čini ga idealnim za zrelu kožu sa borama i za kožu izloženu zimskom UV-u koji se reflektuje od snega.

Ulje koštica kajsije (Prunus armeniaca) bogato je linoleinskom i oleinskom kiselinom, lako se upija i hrani kožu bez osećaja masnoće. Komedogenost mu je 0-1, pa je bezbedno čak i za mešovitu kožu zimi. Oba ulja se mogu nanositi po 2-3 kapi, po mogućnosti noću.

Zimsko ulje	Komedogenost (0-5)	Preporučena doza za lice	Najpogodniji tip kože
Arganovo	0	2-3 kapi, jutro i veče	Suva, normalna, mešovita, zrela
Avokadovo	2	2-3 kapi, samo noću	Suva, zrela
Ulje pšeničnih klica	5	1-2 kapi u mešavini	Zrela, anti-age
Ulje koštica kajsije	1	2-3 kapi, jutro i veče	Suva, osetljiva, zrela
Suncokretovo	0	3-4 kapi za telo	Suva, osetljiva

Letnja biljna ulja – lakša, antioksidativna, nekomedogena

Leti se strategija menja. Okluzija postaje manje bitan prioritet, a antioksidativna zaštita od UV-a i kontrola sebuma dolaze u prvi plan. Ulja, koja birate leti moraju biti lagana, brzo upijajuća i nekomedogena – da ne zatvaraju pore u toplini kada koža ionako pojačano luči sebum. Letnja nega kože se fokusira na antioksidativnu zaštitu i regulaciju sebuma, a ne na gradnju debele lipidne barijere.

Jojoba ulje – sezonski univerzalac koji reguliše sebum

Jojoba ulje (Simmondsia chinensis) je tehničko čudo – nije ulje, već tečni vosak-estar, koji je hemijski najsličniji humanom sebumu od svih biljnih izvora. Upravo zbog te sličnosti, koža ga prepoznaje i ne pokreće kompenzatornu produkciju sebuma, što je problem kod većine klasičnih ulja na masnoj letnjoj koži.

Jojoba prolazi kroz gornje slojeve kože bez okluzije [6] – ne blokira transpiraciju, ne potiskuje hlađenje kože i ne gradi tešku barijeru, koja bi zimi bila korisna, ali leti postaje problem. Komedogenost jojobe je 2, ali u praksi se pokazuje dobrom opcijom čak i za kožu sklonu aknama jer ne remeti sebumsku ravnotežu.Korišćenje jojoba ulja leti je stoga jedna od retkih opcija, koje rade i za suvu i za masnu kožu.

Jojoba ulje je idealno rešenje leti za mešovitu i masnu kožu upravo zato što ne pojačava lučenje sebuma na visokim temperaturama. Letnja primena: 1-2 kapi, isključivo uveče. Danju je bolje koristiti hidrolate ili lake emolijentne kreme sa SPF-om. UV koža leti najviše dobija od antioksidativne podrške – i topikalne, i sa nivoa cele ishrane. Zato uz letnju rutinu dobro stoji Acerola prah kao prirodni izvor vitamina C za imunitet i energiju, jer je vitamin C kofaktor u sintezi kolagena – strukturnog proteina kojem leti UV najviše šteti.

Suncokretovo i šipkovo ulje – laka antioksidativna zaštita

Suncokretovo ulje (Helianthus annuus) ima komedogenost 0 i visok sadržaj linoleinske kiseline i vitamina E. Studija na novorođenčadi je pokazala da je suncokretovo ulje bezbednije za kožnu barijeru od maslinovog – što govori o njegovoj nežnoj formulaciji. Letnja nega kože ovim uljem je posebno pogodna za osetljivu i suvu kožu jer suncokretovo ulje za kožu pruža antioksidativnu zaštitu bez zatvaranja pora na vrućini. Leti se odlično upija, ne ostavlja osećaj masnoće i pruža antioksidativnu zaštitu od UV-induciranog oksidativnog stresa.

Šipkovo ulje (Rosa canina) je bogato vitaminima A i C i omega-3 masnim kiselinama, sa komedogenošću 1. Ima brzu apsorpciju i posebno je cenjeno za akne, tragove od akni i neujednačen ten. Šipkovo ulje je osetljivo na toplotu i oksidaciju – čuva se u frižideru, a rok trajanja mu je samo 3-6 meseci od otvaranja.

Skvalen – ultralagana moderna opcija

Skvalen je prirodni lipid, koji se već nalazi u samom organizmu – u kožnom sebumu. Sintetski (biljni) skvalen, koji se dobija iz maslinovog ulja ili amaranta, ima komedogenost 0 i ultralaganu teksturu, koja odgovara čak i najmasnijem tipu kože. Leti je to jedna od najboljih opcija za sve, koji ne podnose nikakav osećaj ulja na koži, jer nestaje bez traga u roku od minuta.

Letnje ulje	Komedogenost (0-5)	Preporučena doza za lice	Specifičnost
Jojoba	2	1-2 kapi, uveče	Reguliše sebum, sličan sebumu
Suncokretovo	0	2-3 kapi, uveče	Lako, antioksidativno, za osetljivu
Šipkovo	1	1-2 kapi, uveče	Brza apsorpcija, anti-age
Skvalen	0	1-2 kapi, jutro ili veče	Ultralagano, nema osećaja

Kako pravilno naneti ulje – korak po korak i redosled u rutini

Pravilno nanošenje je pola uspeha. Biljna ulja za kožu, bilo da su zimska ili letnja, uvek idu na čistu i lagano vlažnu kožu – to je pravilo, koje se ne menja bez obzira na godišnje doba. Vlažna baza omogućava ulju da se ravnomernije rasporedi i bolje prodre.

Zimska rutina

Zimi je rutina intenzivnija i može uključivati i jutarnju i večernju primenu:

1. Očisti lice blagim čistačem ili hidrolitom.
2. Navlaži kožu termalnom ili običnom vodom (nemoj do kraja osušiti – ostavi blagu vlagu).
3. Odmeri 2-3 kapi ulja u šaku.
4. Zagrej ulje toplinom dlanova (5-10 sekundi) da se aktiviraju masne kiseline.
5. Utapkaj lagano prstima po celom licu – ne trljaj, već utapkaj od centra ka periferiji.
6. Sačekaj 5-10 minuta za apsorpciju.
7. Nanesi laganu kremu ili serum ZA ULJEM ako koristiš kombinovanu rutinu (redosled: najlakše→najgušće teksture, dakle: hidrolat → serum → ulje → krema).

Za zimsku negu kože, mnogi biraju kombinaciju jojoba + arganovo ulje (1:1 mešavina) za celo lice – posebno tokom sezonskog prelaza u oktobru-novembru. Zimska nega kože ima smisla i kao jutarnja i kao večernja rutina – za razliku od letnje, koja je uglavnom samo noćna. U Zelvii ćemo uskoro ponuditi vodič kroz kombinovanje hladno ceđenih ulja za različite tipove kože i sezonske rutine.

Hidrolati su odličan pratilac biljnih ulja – kao vlažan korak pre nanošenja ulja pomažu apsorpciju. Ako te tema hidrolata zanima, pripremamo poseban vodič za primenu hidrolata u sezonskoj nezi.

Letnja rutina

Leti se rutina pojednostavljuje:

1. Očisti lice blagim čistačem (pena ili gel za masnu letnju kožu).
2. Navlaži vodom ili hidrolitom.
3. Odmeri 1-2 kapi laganog letnjeg ulja (jojoba, suncokretovo, skvalen).
4. Nanesi tapkanjem, sačekaj 3-5 minuta.
5. Danju: naknadni korak je SPF zaštita (minimum SPF 30 leti) – ulje ide ISPOD, ne umesto SPF kreme.
6. Noću je samo ulje dovoljan poslednji korak – nema potrebe za kremom.

Važna napomena: Čista biljna ulja za kožu – arganovo, jojoba, šipkovo – NEMAJU fotosenzitivna svojstva i bezbedna su za letnju upotrebu danju. Fotosenzitivnost dolazi isključivo od eteričnih ulja citrusnog porekla (bergamot, limun, lajm) koja se dodaju kao arome – tu mešavinu treba izbegavati pre izlaska na sunce.

Ko treba da bude oprezan – kontraindikacije i posebne grupe

Biljna ulja su generalno bezbedna za topikalnu primenu kod zdravih odraslih osoba, ali postoje situacije u kojima je oprezan pristup neophodan.

Alergije i patch test – obavezno pre prve primene

Patch test je obavezan pre prve primene bilo kog biljnog ulja, naročito za osetljivu kožu:

• Nanesite 1 kapljicu na unutrašnjoj strani podlaktice ili iza uha.
• Sačekajte 24-48 sati.
• Pratite znakove: crvenilo, svrbež, pečenje, osip ili oticanje.

Kokosovo ulje ima komedogenost 4 i sadrži laurinsku kiselinu, koja može izazvati kontaktni dermatitis kod osetljivih osoba. Avokadovo ulje može biti problematično za osobe sa alergijom na lateks (latex-voke sindrom – unakrsna reaktivnost između proteina avokada i lateks alergena). Arganovo ulje retko izaziva alergije, ali osobe alergične na orahe treba da urade patch test pre pune primene.

Akneična i masna koža – šta izbegavati

Za kožu sklonu aknama, komedogenost ulja je ključni parametar:

• Izbegavati leti: Kokosovo ulje (KI: 4), avokadovo (KI: 2) za dnevnu upotrebu.
• Bezbedna opcija celo leto: Jojoba (KI: 2, ali sebum-regulatorno), suncokretovo ulje za kožu (KI: 0), skvalen (KI: 0).
• Za kožu sklonu aknama isplati se šipkovo ulje (KI: 1) – bogato linoleinskom kiselinom, koja poboljšava integritet barijere bez zapušavanja pora.

Kožna mikroflora i probavni sistem su povezani osovinom creva-koža, pa kod kombinacija masne i akneične kože leti mnogi paralelno rade i na unutrašnjoj podršci. Zeleni superfoodi sa hlorofilom koriste se kao deo svakodnevne ishrane usmerene na podršku detoksu organizma – jedna od opcija je Hlorela prah kao zeleni superfood za podršku detoksu i vitalnosti tela. To nije zamena za topikalnu negu, nego paralelni kolosek, koji mnogi spajaju sa lakim letnjim uljima.

Bebe, trudnice i stariji – specifične preporuke

Bebe (0-2 godine): Samo hladno presovana biljna ulja bez etarskih ulja i parfema. Bezbedna su kokosovo (virgin), jojoba i suncokretovo – ali isključivo uz konsultaciju pedijatra.

Trudnice: Topikalna primena arganovog, kokosovog, jojobinog i suncokretovog ulja je generalno bezbedna. Izbegavaj mešavine sa etarskim uljima, naročito ona sa žalfijom, ruzmarinom ili cimetom.

Stariji (65+): Koža starijih luči manje sebuma, pa su bogatija ulja poput arganovog i avokadovog preporučljiva – dnevno 2-3 kapi na čistoj vlažnoj koži.

Sezonski prelaz – kako promeniti rutinu bez šoka za kožu

Ovo je sadržaj, koji retko ko eksplicitno pokriva: Šta raditi u martu-aprilu i oktobru-novembru, kada koža nije ni zimska ni letnja? Nagla promena sa gustog arganovog ulja na lagano jojoba ulje može zbuniti kožu i izazvati kraće periode nestabilnosti. Razlike između ulja za negu kože zimi i leti najbolje se vide upravo u tom prelaznom prozoru.

Prelaz zima-leto (mart-april)

Protokol gradualnog prelaska traje 3-4 nedelje:

• Nedelje 1-2: Nastavi sa zimskim uljem (arganovo, avokadovo), ali smanji učestalost sa 2x dnevno na jedanput dnevno – samo uveče.
• Nedelje 2-3: Uvedi mešavinu – 50% zimskog + 50% letnjeg ulja (npr. arganovo + jojoba). Nastavlja se noćnom primenom.
• Nedelja 4: Pređi potpuno na letnje ulje, 1-2 kapi, isključivo uveče. Dnevna rutina ide ka hidrolitima i lakim kremama sa SPF-om.

Prelaz leto-zima (oktobar-novembar)

Isti princip, obrnutim smerom:

• Nedelja 1: Povećaj dozu letnjeg ulja (dodaj jutarnju primenu pored večernje).
• Nedelje 2-3: Uvedi zimsko ulje samo za večernju primenu dok letnje ostaviš za jutro.
• Nedelja 4: Pređi na punu zimsku rutinu – zimsko ulje ujutru i uveče.

Mnogi, koji rade fizički ili planinare zimi pojačaju i unos masnih kiselina iz hrane – omega-3 lanene i orahove kombinacije, i lake izvore srednje lančanih triglicerida. U toj kategoriji često stoji MCT ulje u prahu sa čistom C8+C10 formulom bez aditiva kao unutrašnji izvor lipida, koji se lako dodaje u jutarnju kafu ili smuti tokom hladnijih meseci.

Sezonska promena nege kože je upravo ono što je srpska tradicija intuitivno znala: Jovan Tucakov, najveći srpski fitobotaničar, je dokumentovao praksu korišćenja težih ulja (Olea europaea, maslinovo) zimi i lakšeg (Helianthus annuus, suncokretovo) leti – i moderna dermatologija to potvrđuje mehaničkim objašnjenjem. Sezonska promena nege kože uljima nije modni imperativ – to je adaptivna fiziološka neophodnost.

Ulja za negu kože po tipu – zimska i letnja preporuka u jednoj tabeli

Evo je sve na jednom mestu kao kompaktni vodič kroz razlike između ulja za negu kože zimi i leti, sortirano po tipu kože:

Tip kože	Zimska preporuka	Letnja preporuka
Suva	Arganovo 2-3 kapi 2x dnevno + avokadovo uveče	Jojoba 1-2 kapi uveče + suncokretovo kao opcija
Masna	Jojoba 1-2 kapi uveče (samo to, nije potrebno 2x)	Skvalen ili suncokretovo 1-2 kapi, samo uveče
Mešovita	Arganovo 2 kapi uveče, jojoba ujutru	Jojoba ili šipkovo 1 kap uveče
Osetljiva	Arganovo 2 kapi uveče + jojoba ujutru	Jojoba 1-2 kapi uveče (patch test pre svega)
Zrela	Avokadovo + ulje pšeničnih klica 2-3 kapi uveče	Šipkovo 1-2 kapi uveče, arganovo umereno

Zimi su doze veće, učestalost viša (2x dnevno), a ulja su bogatija i okluzivnija. Leti su doze manje, primena samo uveče, a ulja lakša i antioksidativnija.

Letnja nega kože sa odgovarajućim uljem i unutrašnja antioksidativna podrška idu ruku pod ruku. Uz jojoba ili suncokretovo ulje za kožu leti, mnogi dodaju i Spirulina prah kao kompletan protein, B12 i izvor hlorofila za detoks kao bogatog antioksidanta, koji podržava ceo organizam – ne samo površinski sloj kože.

Dobra hidratacija kože počinje izborom pravog ulja

Sada znaš zašto iste razlike između ulja za negu kože zimi i leti nisu moda – one su fiziologija. Zimska koža je hemijski različita od letnje, i potrebna su joj različita biljna ulja za kožu: Okluzivna i bogata linoleinskom kiselinom zimi, lagana i antioksidativna leti. Sezonski prelaz treba biti gradualan, 3-4 nedelje, a za masnu i osetljivu kožu komedogenost ulja je parametar, koji se ne zaobilazi.

Tvoj sledeći korak: Uradi patch test na novom ulju, koje planiraš da uvedeš u rutinu, a zatim postepeno uvedi sezonsku promenu. Pravi kvalitet biljnih ulja prepoznaješ po hladno ceđenoj ekstrakciji (ovo treba biti navedeno na ambalaži), mirisnom profilu karakterističnom za biljku i roku trajanja, koji je kraći od rafiniranih varijanti.

Za odabir hladno ceđenih ulja za negu kože prilagođenih srpskom podneblju i sezonskim potrebama, Zelvia priprema kompletnu kategoriju biljnih kozmetičkih ulja – pratite naš asortiman biljnih kozmetičkih ulja da budete prvi, koji će znati kada budu dostupna.

Najčešća pitanja

Da li se mogu koristiti ista ulja za negu kože zimi i leti?

Ista ulja za negu kože mogu se koristiti zimi i leti, ali se menjaju količina i učestalost primene. Zimi je preporuka 2-3 kapi 2x dnevno, leti 1-2 kapi isključivo uveče. Jojoba ulje je jedini pravi izuzetak – funkcioniše celih 12 meseci jer oponaša sebum kože i ne remeti sebumsku ravnotežu ni leti ni zimi.

Koja ulja za negu kože ne začepljuju pore leti?

Najniže komedogena ulja za letnju upotrebu su suncokretovo (KI: 0), skvalen (KI: 0) i šipkovo (KI: 1). Jojoba (KI: 2) se u praksi dobro pokazuje čak i za akneičnu kožu. Treba izbegavati kokosovo ulje (KI: 4) i avokadovo (KI: 2) za dnevnu upotrebu leti, naročito za masnu i mešovitu kožu.

Koliko puta dnevno nanositi ulje za negu kože zimi?

Za negu kože zimi se preporučuju dva nanošenja dnevno – jutro posle čišćenja i uveče pre spavanja – sa 2-3 kapi ulja za lice. U letnjem periodu doza se smanjuje na jedanput dnevno, isključivo uveče, sa 1-2 kapi. Povećanje učestalosti zimi kompenzuje pojačani transepidermalni gubitak vode, koji nastaje zbog niske vlažnosti centralnog grejanja.

Koja biljna ulja treba izbegavati leti zbog fotosenzitivnosti?

Čista biljna ulja za kožu – arganovo, jojoba, šipkovo, suncokretovo – nemaju fotosenzitivna svojstva i bezbedna su za upotrebu leti čak i danju. Fotosenzitivnost nastaje isključivo od eteričnih ulja citrusnog porekla (bergamot, limun, lajm), koja se dodaju kao arome – ta mešavina se mora izbegavati 12-24 sata pre izlaska na sunce jer furanokumarini, koje sadrže mogu izazvati fototoksičnost.

Kako pravilno čuvati biljna ulja i koji je rok trajanja?

Biljna ulja čuvati na tamnom, hladnom mestu (15-25°C), čvrsto zatvorena, bez kontakta sa vlagom. Najduži rok ima jojoba (do 5 godina – tehnički je tečni vosak), arganovo traje 6-12 meseci od otvaranja, šipkovo samo 3-6 meseci od otvaranja i preporučuje se čuvanje u frižideru. Znak rancidnosti je promena mirisa (kiseo, ustajao) i promena boje od karakteristične ka tamnoj i mutnoj.

Napomena: Sadržaj ovog teksta je isključivo informativnog karaktera i ne zamenjuje savet lekara, farmaceuta ili drugog zdravstvenog stručnjaka. Zelvia.rs ne daje medicinski savet. Pre primene bilo kog biljnog ulja na osetljivu kožu, kožu sa dermatološkim stanjima ili kod dece i trudnica, konsultujte svog lekara.

Reference:

1. Choi MJ, Maibach HI. Seasonal Influences on Stratum Corneum Ceramide 1 Fatty Acids and the Influence of Topical Essential Fatty Acids. Int J Cosmet Sci. 1996. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/19245474/
2. Elias PM. Evaluation of Industrial Crop Emollients: Skin Occlusion and Hydration Properties. J Cosmet Dermatol. 2022. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/35038372/
3. Picardo M, et al. Transepidermal Water Loss (TEWL): Environment and Pollution – A Systematic Review. Skin Health Dis. 2022;2(2):e104. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/35677917/
4. Lin TK, Zhong L, Santiago JL. Anti-Inflammatory and Skin Barrier Repair Effects of Topical Application of Some Plant Oils. Int J Mol Sci. 2017;19(1):70. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/29280987/
5. Boucetta KQ, Charrouf Z, Aguenaou H, Derouiche A, Bensouda Y. The effect of dietary and/or cosmetic argan oil on postmenopausal skin elasticity. J Cosmet Dermatol. 2015;14(4):339-346. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/26327867/
6. Vaughn AR, Clark AK, Sivamani RK, Shi VY. Natural Oils for Skin-Barrier Repair: Ancient Compounds Now Backed by Modern Science. Am J Clin Dermatol. 2018;19(1):103-117. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/28707186/